Vanredno stanje prouzrokovano korona virusom može biti opisano kao vreme kada ljudi pronalaze načina da se prilagode novoj situaciji. Ivana Vukelić, profesorica francuskog, španskog, latinskog i srpskog jezika za strance, je svoj posao prebacila iz stvarne u virtuelnu učionicu. Časove jezika koje je ranije držala licem u lice, sada održava „kamerom u kameru“, preko skajpa, vibera, zum aplikacije, a kada to nije moguće, onda jednostavno, telefonskim razgovorom. Većina njenih učenika su pozitivno reagovala na ovakav način rada, pa im je sada potreban i koji čas više. Nema vremena da se odmara, da se priseti nekih svojih zaboravljenih hobija, da se posveti čitanju, ili da uživa više u besplatnim kulturnim sadržajima na internetu. Nije joj dosadno.
Ivana smatra svojom građanskom dužnošću apele stručnjaka da se ostane kod kuće. To je odgovornost svih da bi sačuvali jedni druge i to je najmanje što mogu da učine u situaciji kao što je ova. Upravo zato ona ne razmišlja o težini „problema društvenog distanciranja“ zato što je zdravlje važnije od druženja u ovom trenutku koji mnogi mogu da upotrebe u svoju korist posvećivanjem stvarima za koje inače ne bi imali vremena.
Ono što Ivani teško pada je pomisao na ljude koji ne dobijaju odgovarajuću negu, na one koji su dobili otkaze, na one koji gube prihode, i na one koji su sami.
Ivani nedostaju sport van dnevnog boravka, kulturna dešavanja uživo i sama ideja o slobodi. Zato će onog trenutka kada vanredno stanje bude ukinuto uzeti slobodan dan, i u tom jednom danu će otići u šetnju, u teretanu, u pozorište, i na koncert. Pozvaće i svoje prijatelje da joj se pridruže.
Kako Ivana vidi budućnost Srbije u sklopu izložbe fotografija Veslija Čanela „Portreti Srbije: Nada za budućnost“, možete pročitati na http://portraitsofserbia.rs/price/ivana/
Nema komentara