Ana

Ana ima 36 godina. Radi kao administrativni radnik u Udruženju distrofičara Zlatiborskog okruga. Završila je srednju ekonomsku školu i trenutno studira Višu poslovnu školu na smeru za turizam.

Srbija u budućnosti je zemlja koja svojim građanima obezbeđuje pravo na normalan život. „To je država koja svakom građaninu koji je radno sposoban omogućava da od svog rada sebi priušti jedan normalan život. To znači da mi u martu ne razmišljamo kako ćemo da odemo na letovanje, a u septembru ne razmišljamo kako ćemo da skupimo pare deci za školu i da kupimo opremu. Jednostavno, to je zemlja u kojoj se vrednuje i ceni ljudski rad, i da taj rad bude adekvatno plaćen.“

Mentalitet ljudi u Srbiji čini Anu ponosnom na svoju zemlju. „Prvo što me čini ponosnom na ovu zemlju su ljudi, odnosno naš mentalitet. Primetila sam da recimo u nekim drugim državama nema te prisnosti među ljudima. Mi smo prisan narod. Nismo možda toliko saosećajni, ali jednostavno kada upoznamo neku osobu, prihvatimo je, vežemo se za nju.“

Negativno i zabrinjavajuće u Srbiji je situacija koja je prati još od ’90-ih. „Ajde da kažem celokupna situacija koja nas je zadesila od ’90-ih godina pa na ovamo. Imamo problem nemaštine, mi smo zemlja koja se konstantno trudi da reši brojne probleme koje ima. Možda i ti odnosi sa drugim zemljama, upravo kada mislimo da smo isplivali na površinu, neke nas stvari vrate na dno. 2000-te smo mislili da su ’90-te iza nas, međutim ta neka istorija i prošlost nas stalno vraćaju na početak.“

Ana je pozitivna i hrabra osoba. Ona je osoba koja je rođena sa invaliditetom, ali ona smatra da ako bude želela da ide na Mars da će to i uraditi, njen invaliditet je neće u tome sprečiti.