Gi

Gi ima 60 godina. Živi u Srbiji skoro 10 godina. Radio je kao ilustrator za novine, a neko vreme se bavio i pisanjem.

Ono što bi Gi voleo da vidi u budućnosti u Srbiji je da ljudi imaju jedan normalan život. „Voleo bih da ljudi žive korektno i normalno. To znači da svako ima svoj posao, ne toliko težak, jer raditi 10 sati dnevno ničemu ne služi, da mogu platiti svoje stanarine, a ne da ostaju kod roditelja do svoje četrdesete, da mogu imati svoje stanove, svoje automobile, da se mogu  ženiti, imati decu i ići na odmore. Voleo bih da tako bude.“

Prostor i ljudi je nešto što ga oduševljava u Srbiji. „Stvar koja je izvanredna, a koju sam video u Srbiji još od samog početka je to što ljudi nisu užurbani, smireni su i imaju vremena. Sećam se kad sam prvi put došao ovde, hteo sam da kupim nešto u prodavnici, ali toga nije bilo. U Francuskoj ako tražite nešto čega nema, reći će vam “vratite se sutra, vratite se sutra“, pokušavajući da vam prodaju tu stvar. Ovde, prodavac je izašao iz prodavnice i rekao mi: „idete pravo, pa skrenete desno, pa levo, i tu ćete naći to što tražite“. Nikada nisam video nešto slično. Ovde ima dovoljno prostora. U Parizu ne možete videti nebo, ovde ga ima. Takođe, kada si stranac u Srbiji, ljudi se interesuju za tebe, pitaju te odakle si, srećni su kad te vide, vode te u obilaske njihovog grada, srećni su što možeš biti deo njihovog života.“

Ono što Gia ne čini srećnim u Srbiji je preglasna muzika. „Ono što mi se ne dopada, jedina stvar koja me nervira ovde je buka. Muzika u kafićima jeste jedna dobra stvar, ali treba otići na kraj ulice da bi mogli razgovarati sa nekim. Znam da je to jedna kulturološka stvar, ali opet…“ Srbija kao mala zemlja ima manje mogućnosti za razvoj, smatra Gi. „Znam da Srbija jeste bila sposobna, Jugoslavija je u Srbiji proizvodila svoje cipele, svoje automobile, svoju hranu i ono što je potrebno. Sada kada je postala jedna mala zemlja, a bila je jedna velika zemlja, mnogo je teže napredovati.“

Gi zrači pozitivnom energijom, voli ljude i voli da se druži i to je razlog zašto ljudi dolaze kod njega. Mogao bi da razgovara sa jednim predsednikom države cele večeri, a isto tako bi mogao da razgovara i sa jednim beskućnikom, sve dok su, kako on kaže, ova dvojica simpatični ljudi.

 

Nema komentara

    Vaš komentar

    EnglishSrpski