Poema

Vesli Čanel posećuje Srbiju barem jednom godišnje od 2004. Mesta i ljudi su ono što ga inspiriše da kreira, bilo koristeći svoj foto aparat, ili svoju olovku i papir.

„Tokom svoje prethodne izložbe, Srbija – Balkanska lepotica: Iz perspektive jednog Amerikanca, napisao sam poemu koja prikazuje moja osećanja i ljubav prema Srbiji. Čitao sam je prilikom svakog otvaranja izložbe, a ljudi su se obično nalazili u njoj.

Pre nekog vremena, razmišljao je o ovome i shvatio je da još uvek nemam poemu za Portrete Srbije. Nakon nekog vremena, u svojoj kući video sam sve te momente koje sam poneo sa sobom iz Srbije svih ovih godina – ikone, skulpture, slike. U tom trenutku, pogodila me je inspiracija i napisao sam sledeću pesmu o Srbiji koja će biti čitana uz izložbu „Portreti Srbije“:

 

DRUGI DOM

Svaki dan
Ispunjen je
Sećanjima na tebe.
Na tvoja lica, mesta,
Živote i osmehe.

Nestrpljivo čekam
da te opet vidim.
Mesto za stolom,
Šetnja bulevarom,
Piće pored reke,
Smeh, suze neke,
I razgovor
O životima tvojim.

Živim
U zemlji stranoj
Svetove dalekoj
Drugačijoj
A ipak sličnoj
Po ljubavi, nadama,
Naših duša snovima.

Uvek ću se vratiti
Uvek
Do poslednjeg dana
Piću,
Pričaću
O prošlim vremenima,
O vremenima dolazećim,
O ljubavi
U srcu mom
Za mesto koje mogu
Da zovem dom.“

 

Vesli Čanel