Aleksandar

Aleksandar ima 30 godina, diplomirani je novinar. Radi kao „freelancer“. Voli video igrice, istoriju, sport i stoni fudbal.

Zemlja koja je manje važna i uživa sve beneficije toga je Srbija kakva bi trebala biti u budućnosti, smatra Aleksandar. „Bitno je da buduća Srbija shvati koje je njeno mesto u kosmosu, znači da razume da smo mi jedna mala država koja je, globalno gledano, nebitna bilo kome. Nas sutra da nema, u svetu neće biti primećeno. Sutra Amerike ili Kine da nema, svet će to primetiti. Ali nas? Mi smo generalno nevažni u celoj toj geopolitičkoj slici i ljudi to moraju da shvate. Takođe, u državi koja je uticajna moraju se donositi teške odluke i svi će se iz tog razloga truditi oko nje. Dok zemlja koja je manje autoritativna, kao što je Finska recimo, ne kažem da je nebitna u derogativnom smislu, nego mislim da je to zemlja koja se jednostavno ne pita, ne učestvuje u ratovima,  te je zemlja koja je, slobodno rečeno, prepuštena samoj sebi i  ima pravo na svoj autonomni razvoj.“

Istorijsko nasleđe Srbije je nešto čime se svaki državljanin Srbije može ponositi. „Veliko istorijsko nasleđe, mnoge zapažene stvari koje je ovaj narod uradio, bez obzira na to koliko je generalno brojčano bio mali, neke su od odlika koje Srbiju i stanovnike Srbije oslikavaju. Takođe, moram pomenuti jedinstvo u vremenu teške krize. Neizostavno je i da imamo lepu prirodu. Sportska smo nacija. Iako smo „veoma mali“, u svakom nas sportu ima. Imali smo čak i sposobnost da razvijemo, na neki način svoju, popularnu kulturu, bilo da je muzika ili film u pitanju. Imamo dobar smisao za humor, na primer volimo da se zainatimo i da se zezamo. Generalno smo pozitivni s obzirom šta nas je sve snalazilo.“

Nesloga i apatičnost ljudi u Srbiji su njene negativne karakteristike. „Naš najveći problem je što smo mi sebi najveći neprijatelj. Zato što ljudi u Srbiji, posebno ljudi koji se nešto pitaju, imaju slabu sposobnost da razviju svoju individualnu misao. Uvek traže nečiji savet i uvek su pod uticajem drugih, bilo da je to neko sa strane, bilo da je neko naš koji radi iz senke zarad lične koristi. Nesloga je sastavni deo naših života. Mi smo složni u vreme krize, ali to je u suštini trajalo do negde 2. svetskog rata. Dosta se promenila misao i vrednovanje stvari. Ne kažem da je narod bio poput raja pre drugog svetskog rata, ali je ipak bio jedinstveniji. Ipak su ljudi imali ideju šta treba da se radi. Sad ljudi nemaju ideju. Socijalno stanje je nametnulo apatiju ljudima, zato što više gledaju kako da prežive od danas do sutra, bez ideje kako će biti prekosutra ili za godinu dana. Samim tim opadaju moralne vrednosti kod ljudi. Veliki je problem Srbije što mi uvek donosimo pogrešne odluke. Sutra, na primer, da demokratija bude prevaziđena nekim novim sistemom, mi ćemo se i dalje zadržati na demokratiji. Jednostavno ne umemo da održimo korak sa vremenom i učestalo donosimo loše odluke.“

Aleksandar prati principe budističke religije iako nije vernik. Stavlja moralne vrednosti ispred svega. Smatra za sebe da je „nakrivo nasađen“ u smislu da je spoj filozofije, religije u koju ne veruje, slobodne političke misli koja ne postoji i ljubavi prema svemu što je ne zaslužuje.

 

Nema komentara

    Vaš komentar

    EnglishSrpski