Dino

Dino ima 41 godinu. Već 17 godina radi za američku fondaciju Catholic Relief Services („U.S. Conference of Catholic Bishops“), odnosno, organizaciju koja se bavi humanitarnim radom. Njegov posao nije jednostavan, jer mora da se suočava sa patnjama drugih ljudi koji su ugroženi, bilo da su to siromašni, izbeglice ili neko drugi.

Ono što bi Dino želeo da vidi u budućnosti u Srbiji je oživljavanje pripadnosti zemlji. „Voleo bih da se napravi jedan „melting pot“. Svi mi ne možemo biti Srbi, ali možemo biti državljani Republike Srbije i mislim da ćemo u jednom momentu početi doživljavati tu zemlju kao svoju. To je nešto što bi trebalo biti realno za očekivati, jer idemo putem evropskih integracija. Možda ne moramo postati deo Evropske Unije, ali možemo  preuzeti neke vrednosti koje tamo postoje. Dakle, da su svi na jednak način poštovani, da svi imaju pristup svemu što je potrebno.“

Može se slobodno reći da su ljudi pozitivna slika Srbije. „Pozitivna stvar u vezi Srbije su i dalje kvalitetni ljudi, nebitno koje generacija, koji se i dalje proizvode i iznedravaju iz ove zemlje, što je vidljivo svuda. Takođe, mi imamo osećaj empatije i solidarnosti prema ljudima kojima je teško. To se vidi, ne samo po našim postupcima sa izbeglicama, već i po kukama dobrote na određenim mestima gde građani ostavljaju garderobu, hranu, za naše sugrađane koji nemaju novac. Ljudi izlaze iz te kutije razmišljanja samo o sebi. To je ono što se meni veoma dopada i to je jedna od pozitivnih strana Srbije. “

Kao i mnogi drugi intelektualci, Dino je svestan problema koje Srbija ima kada se radi o odlasku mladih talentovanih ljudi. „Ovaj mali prostor bivše Jugoslavije, pa i Srbije kao dela tog prostora, iznedrava i daje mnogo kvalitetnih ljudi. Ti kvalitetni ljudi ovde nisu uvek prepoznati. Nisu nagrađeni adekvatno i vrlo često su zaboravljeni. I šta se dešava? Imamo veliki odliv ljudi koji prosto nastoje da nađu način da obezbede sebi primanja od kojih može da živi. Ono što mene rastužuje je što se ovde kvalitet prepoznaje, ali se ne nagrađuje uvek. Takođe, emocije su često ispred razuma. Ljudi teško razumeju i prihvataju različitosti. Ova zemlja je bila izolovana veliki broj godina, a svi znamo šta se dešava kad se organizuje jedna izolacija. Dosta toga što se ovde događa i što čini situaciju tako depresivnom, jeste konkretan proizvod nečega što se zvalo sankcije, koje su  imale delom pozitivnog efekta, ali i puno negativnih, koje su u dužem periodu nanele veliku štetu.“

Dino daje svoj maksimum za ono što radi. Ulaže svu svoju energiju, znanja i umeća, da napravi nešto što je najbolje i što je od koristi društvu oko njega, pa i njemu samom.