Ivan

Ivan ima 37 godina. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, odsek istorija. Radi kao arhivista u istorijskom arhivu.

Srbija koja pripada zapadnoj evropskoj civilizaciji je zemlja kakvu bi Ivan želeo da vidi u budućnosti. „Zemlja koja se nalazi u zapadno-evropskom civilizacijskom prostoru kojem i pripadamo, ne samo u materijalnom smislu, već i po vrednosnom sistemu. Treba se osloboditi tereta prošlosti, i preduzeti određene korake. To moramo da rešimo. [Srbija je] deo Evropske Unije i NATO pakta. Kod nas vlada mišljenje da su Rusi naša braća. To je jedna velika zabluda koja traje 200 godina ili duže. Mi smo generalno Rusiji samo jedna figurica koja služi za njihovu širu igru. Međutim, sticajem okolnosti zbog religije i neke pomoći koju nam je pružila, a pre svega zbog marketinga, oni važe za bratsku zemlju. Al to nije tačno. Dakle, što se tiče pozicije, Srbija u budućnosti je svakako u Evropskoj Uniji. Ali ne samo da budemo u Evropskoj Uniji a da i dalje budemo žrtve zloupotreba, nego da prihvatimo vrednosti i liberalne ideje slobode i jednakosti.“

Sport i kultura su stvari koje Ivan smatra pozitivnim u Srbiji. „Možda bi bilo logično da kažem istorija, s obzirom da sam istoričar i da sam upoznat sa svim njenim i pozitivnim i negativnim stranama. Ali mislim da istorija, odnosno činjenica da neko pripada određenom narodu, nije sama po sebi nešto na šta čovek treba da bude ponosan. Jednostavno, ona je deo našeg identiteta i kao takav treba da ga prihvatimo sa svim pozitivnim i negativnim aspektima. D druge strane, ukoliko uzmemo u obzir broj stanovnika i sredstva koja se ulažu u naš sport s jedne strane, i broj i nivo uspeha naših sportista na svetskom nivou, mislim da je to zaista nešto na šta treba da smo ponosni. S druge strane, naš kulturni doprinos je veliki. Dakle, sport i kultura bi bili te dve stvari na koje bih ja bio ponosan što se tiče Srbije.“

Nepostojanje uzora u mnogim sferama života je nešto što je negativno u Srbiji. „Negativno i zabrinjavajuće je nedostatak pozitivnih društvenih primera. Ako izuzmemo sportiste, čini mi se ne da, ne da ne postoje, nego nema dovoljno drugih ljudi iz drugih profesija koji bi mogli da budu primer mladima koji razmišljaju čime bi se bavili u životu. Sve se svelo na tu prostu i jednostavnu materijalnu dobit i što brže se obogatiti. Ne postoji dovoljno društvenih primera, makar ne u medijima,  koji će reći da će se trud na kraju isplatiti.“

Ivan, istoričar i arhivista, poznaje Srbiju kroz vekove. Zna kako je ona donosila odluke i kakva je bila prema svojim građanima kroz vekove. Ivan voli svoj posao i svakog dana radi na tome da se istorijsko nasleđe države zabeleži i ostane za neka druga pokolenja.