Jovan

Jovan ima 41 godinu. Oženjen je i ima sina od 7 godina. Završio je Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Trenutno radi disertaciju iz oblasti bogoslovlja. Predaje versku nastavu u dve srednje škole, a pored toga sarađuje i sa Radiom Slovo ljubve, kao i raznim časopisima u kojima objavljuje svoje tekstove. Osnivač je Biblijskog kulturnog centra. Obožava da gleda filmove i da čita fantastiku.

Srbija kakvu bi Jovan voleo da vidi u budućnosti je pravna država bliska Evropskoj Uniji. „Iskreno, voleo bih da se u Srbiji uvede ono što mi decenijama pričamo: pravni sistem, pravna država, koja će nam omogućiti da se približimo Evropskoj Uniji. Ne moramo da uđemo u nju, možemo a ne moramo, ali da postavimo jedan takav opšti koncept u kojem će se vrednovati znanje, rad, umeće, sposobnost, a ne poltronstvo i ono što se danas veoma ceni.“ Ipak, Jovan je malo skeptičan kada je bolja budućnost u pitanju, jer po njegovom mišljenju svi oni koji vrede će napustiti zemlju. „Bojim se da će jako malo sposobnih i vrednih mladih ljudi želeti da ostane ovde. Mislim da će upravo ostati ljudi koji su apatični i eventualno oni koji su nekim krivinama uspeli da dođu do visoke pozicije.“
Interesovanje za kulturu, kao i zdrav duh kada je druženje u pitanju, su pozitivni aspekti Srbije. „Još uvek postoji snažno interesovanje za kulturu, makar među tom mlađom generacijom, koji se ogleda delimično u kontekstu druženja. Ljudi su spremni da odvoje poprilično vremena koje bi proveli sa nekim. Nije sve onako parcijalno napravljeno da u 15 do 5 „u 5 ću da idem“, nego imamo neku opušteniju varijantu u druženju, a to je jedna pozitivna stvar. I ono što mislim da je takođe pozitivno, makar kad posmatram neke svoje mlađe kolege koji sad ulaze u akademske studije, ima dosta ljudi koji žele da se bave raznim studijskim programima.“

Ono što je po Jovanovom mišljenju zabrinjavajuće je apatičnost mladih generacija. „Na prvom mestu me zabrinjava što je veći deo mlade generacije potpuno apatičan. U tom smislu što shvataju da se u Srbiji dolazi do posla zahvaljujući vezama, veruju da njihov uspeh, što je delimično tačno, delimično ne, neće doprineti njihovom napretku u životu. Ono što je po meni zaista loše i ono na šta se svi žale je taj stepen korupcije, političko beznađe, ekonomska nemoć i tome slično. Mislim da to već uzima toliko maha da ljudi dižu ruke da kažu: „Šta? Ništa? Šta ja mogu?!“

Jovan je uspeo da spoji svoje unutrašnje težnje ka kulturi i obrazovanju sa verskim životom. Kroz pisanje za raznovrsne časopise, kroz svoj rad na radiju, kao i kroz verske službe, ima priliku da svojim znanjem i filozofijom umnogome utiče na živote drugih ljudi.

Nema komentara

    Vaš komentar

    EnglishSrpski