Jovana

Jovana ima 36 godina. Udata je i majka dvoje dece. Radi kao hotelski menadžer.

Srbija kakvu bi Jovana volela da vidi u budućnosti je zemlja koja ima visok standard. „Volela bih da kvalitetan život nije samo odlika pojedinaca, nego da to bude odlika nacije. A da li se ja nadam i da li mislim da će to biti za mog života? Ne. Zašto? Zato što je ceo moj život od detinjstva do sada bio propraćen krizama, bilo da se radi o nacionalnim ili svetskim krizama, hiperinflaciji ili bombardovanju. I ja mislim da su roditelji danas u dosta teškoj poziciji, da su generalno mladi ljudi zatečeni svim što im se dešava u životu, da se svi bore za opstanak, da sačuvaju radno mesto, da nađu još neki dodatni posao, što onda znači da ne provodiš dovoljno vremena sa svojom decom.“

S obzirom da je kroz svoj posao u stalnom kontaktu sa strancima, Jovana je stvorila jednu drugačiju sliku o sopstvenom narodu.  „Naš narod je mnogo dobar. Gostoprimljiv, dobrodušan, srčan, emotivan, iskren i temperamentan. U drugim državama je možda bolji standard, možda su bolji zakoni, ali kad čujem kakvi su međuljudski odnosi i koliko njima prija što kod nas čovek odmah i lako zavoli, lako stekne prijatelja, lako da svoje poverenje i srce, mogu reći, da sam na taj način jako ponosna na našu zemlju i na naš narod.“

S druge strane, ono što Jovanu tišti je što postoji mnogo ljudi u Srbiji koji su klonuli duhom. „Ono čime nisam zadovoljna i ono zbog čega mi je jako žao je kada naiđem na ljude koji su klonuli duhom. U našoj zemlji se teško živi. To je samo bol osobe kojoj je teško da se nosi sa svakodnevnicom, a koja je različita od osobe do osobe. Zavisi koliko je ko uporan, ko se koliko snašao ili ko je možda imao ili nije imao sreće.“

Jovana voli svoj posao. Ona je svesna da je dobra, pa i da je loša u nekim situacijama, da donosi dobre odluke, ali da se ponekad i pređe. Smatra sebe patriotom i srećna je što je ostala u zemlji u kojoj je rođena i koju voli, jer poznaje značenje smeha i porodice u Srbiji.