Danijel

Danijel ima 39 godina. Radi kao medicinski tehničar u Urgentnom centru.

Srbija iz ’80-ih je zemlja kakvu bi Danijel voleo da vidi u budućnosti. „Da bude onako kako je bilo ’80-ih jer tada je bilo svega. Naravno, uvek treba ići u korak sa vremenom, ali u pogledu finansija da bude kao ’80-ih, kad si sebi mogao da priuštiš mnoge stvari i da ti pri tom ostane za hranu i odeću za ceo mesec. Sada je luksuz otići u restoran jednom mesečno, a kamoli dva puta.“

Prirodne lepote Srbije je ono što Danijela čine ponosnim na Srbiju. „Ovde imamo slobodu i živimo u prelepoj zemlji. Imamo reke i prirodna bogatstva, to je bitno. Ja je volim takvom, takva zemlja mene ispunjava. Kada sam bio mali, svake godine sam išao u selo Brezovac na raspust, i uživao sam tamo. I vazduh i atmosfera i ljudi su bili fenomenalni. Sada se sve malo promenilo, ali je priroda ostala netaknuta. I to je ono što mene oduševljava. Većina mesta je takva da možeš da se lepo odmoriš lepo i opustiš.“

Migracije iz malih mesta je negativna strana Srbije, smatra Danijel. „Ne sviđa mi se što se mala mesta gase, ne samo sela nego i gradovi. Iz Kruševca, na primer, ima njih 11 koji rade ovde u Urgentnom centru, sestre i tehničari, a ko će onda da radi u Urgentnom u Kruševcu, u bolnici? Niko, jer će svi da dođu ovde. To je veliki problem. Voleo bih kada bi im se stvorili slični uslovi za rad u njihovim mestima da ne moraju da se sele.“

Danijel kaže da je sanjar. I to je ono što mu pomaže da prevaziđe izazove koje današnji način života postavlja ispred njega.

Nema komentara

    Vaš komentar

    EnglishSrpski