Miloš

Miloš ima 37 godina, predaje fiziku na francuskom i srpskom jeziku.

Srbija u kojoj se ne razmišlja o finansijskom aspektu sutrašnjice je zemlja u kojoj bi Miloš voleo da živi.  „Srbija u kojoj ljudi ne moraju razmišljati šta će jesti sutra i kako će platiti račune, eto, ništa više od navedenog ne očekujem. Znam da u Americi ljudi razmišljaju o školovanju dece, o izboru fakulteta, pa sve i da kažemo da je u pitanju vrsta luksuza, za osnovne stvari poput prehranjivanja porodice i izmirivanja režijskih troškova, ne bi smeli da brinu. Da je tako, ja bih bio srećan. Sve drugo je naša zasluga ili naša krivica, to je moje mišljenje.“

Miloš je ponosan na svoju zemlju iz patriotskih razloga. „Ja volim Srbiju iz emotivnih razloga. Ovde sam se rodio, ovde sam odrastao, proveo najlepše dane… Ali ne, ja sada ne govorim o zemlji Srbiji, moji navodi su vezani za Novi Sad. Srbija kao zemlja, može mi biti svejedno. Hoću reći, da nije Novog Sada, možda ne bih živeo u Srbiji. Moj san je bio da živim, radim i stvaram u Novom Sadu. Sada sam tu gde sam želeo biti, u Novom Sadu. Vođen ličnim osećanjima, kao i to da zaista volim ovaj grad, rešen sam da ceo svoj životni vek provedem i završim u njemu. Samo veliki izazov može me naterati da napustim Novi Sad i Srbiju.“

Negativno gledište u vezi Srbije su odnosi među ljudima. „Ljudi, pre svega ljudi, ne ophode se dobro jedni prema drugima. Kako kaže stara narodna izreka, koja je do dana današnjeg opstala u narodu: „Draže mi je da komšijina krava umre, nego da se moja oteli.“ Zbog pomenutog mislim da svet ima loše mišljenje o nama, jer se prikazujemo kroz sliku onih koji ne pokazuju ljubav i poštovanje drugima, već na sebičan način pokušavaju izgraditi sebe gazeći druge. Kao narod, imamo dosta vrlina i kvaliteta koji ne mogu doći do izražaja, jer veličanjem sebe kao nacije, a istovremeno međusobnim podmetanjem nogu, predstavlja naš najveći problem. Gledajući sa strane, većina Srba ima osećaj dominacije u odnosu na druge narode, a opet se između sebe ne mogu složiti. Nesloga i lična potreba čoveka za superiornošću predstavlja kamen spoticanja za napredak i razvoj.“

Miloš smatra sebe umetničkom dušom bez talenta, voli da piše pesme za decu i nada se da će jednog dana izdati knjigu pesama za njih.

Nema komentara

    Vaš komentar

    EnglishSrpski